Монографија

Вујкина врата

Жанровски, монографија долази у ред микроисторије, али истовремено, захваљујући зналачком уклапању хронике једног села у општи историјски оквир, успешно превазилази њена уобичајена ограничења. Критичким комбиновањем архивске грађе, народне традиције, добро познате аутору као рођеном Источанину, релевантне историјске литературе и по каткад књижевности, професор Љушић успео је да прикаже реално стање у Истоку, Подгору, Метохији, па и целој северној Старој Србији крајем 19. и почетком 20. века. Књигу одликује висок степен објективности, иначе не увек присутан у завичајним историјама. Опремљена је одговарајућим научним апаратом и низом вредних илустрација.

Милош Јагодић, рецензент

Аврам Петронијевић

(1791–1852)

Књига Радомира Ј. Поповића Аврам Петронијевић (1791–1852) је модерна политичка биографија једне од најмаркантнијих фигура прве половине 19. века. Упркос чињеници да је приватна архива Аврама Петронијевића у више наврата уништавана, Поповић је педантним и свеобухватним истраживањима успео да допуни многа поља његовог трои-подеценијског рада – у дипломатији, политици, те у националној и јавној сфери деловања. Вредност ове књиге огледа се и у мноштву досад непознатих и важних историјских чињеница о Аврамовом добу и његовим савременицима, те о самом пореклу и породичном стаблу Петронијевића.  

Извод из рецензије

прoф. др Сузане Рајић

Краљ

Милутин

Књига Краљ Милутин представља целовито истраживање најбогатијег, плодотворног и успешног времена – у политичком и културном смислу – средњовековне Србије у време династије Немањића, које чини и почетак српске експанзије на југоисток Европе, чиме је она постала доминантна сила у региону.У средишту студије налази се краљ Стефан Урош II Милутин и његово време, али она заправо обухвата много ширу епоху, нудећи преглед српске историје XIII-XIV века. Циљ књиге Краљ Милутин је постављен врло амбициозно – преиспитивање једног од најзначајнијих периода у историји средњовековне Србије – и по мом мишљењу он је изврсно и остварен.  

Извод из рецензије

проф. др Ивана Биљарског (Софија)